Frankofona putovanja

STRAZBUR: Kuglof i kiseli kupus u francuskoj VENECIJI

16 фебруара, 2016

Moraš ove godine posetiti najlepši grad Evrope – ubeđivao me je mesecima moj prijatelj iz Francuske Žan Klod Beli dok sam „tvrdio pazar“ planirajući da neki drugi put odem tamo. Ali, po onoj staroj „teško žabu u vodu naterati“, odnosno nekog ko uči francuski da uživo vežba jezik sa domaćinima Francuzima, rešio sam da u obiđem „prestonicu“ regije Alzas u koju sam stigao vozom iz Štutgarta, a prethodno avionom iz Beograda. Kasnije sam čuo da je jeftinija opcija leteti od Beograda do Bazela, pa odatle opet vozom, ali to ću proveriti drugi put.

Sa mojim domaćinima iz Francuske, Grčke i Indije

Strazbur očarava turiste centrom grada koji je zbog bogatog arhitektonskog nasleđa proglašen svetskom baštinom UNESCO-a (1988. godine). Tu, u komšiluku, dominira Katedrala Notr dam (La cathédrale Notre-Dame) ali i ušuškani kvart Mala Francuska (La Petite France) sa pregršt restorana i kafea koji nude razna jela i specijalitete regije Alzas – šukrut (choucroute) i tart flombe (tarte flambée) – odlično idu uz pivo. Sve to zajedno u restoranu pored reke (centar grada je na vodi) odaje utisak da ste u francuskoj Veneciji. Duh Nemačke koja je preko puta meša se sa francuskim duhom koji ga nadvladava…

Restoran La corde à linge jedan je od najpoznatijih u Maloj Francuskoj

Iako se u našim medijima najčešće spominje u kontekstu Evropske Unije i Evropskog suda za ljudska prava, što možda stvara sliku o „hladnom“ mestu na kojem se samo donose važne odluke, naprotiv, Strazbur je topao i gostoljubiv grad, pravi izbor za zaljubljene parove, studente koji mogu upoznati kolege iz Evrope (petina stanovnika su studenti) ili porodice. Miran, ali gorostasan, prepun muzeja (ulaz je besplatan prve nedelje u mesecu), parkova i neizbežne romantike, ovo je destinacija na kojoj ćete odmoriti mozak. A ako preterate sa jelom, sedite na bicikl, poput Francuza koji ovde žive i obiđite grad na dva točka.

Osim zgrade Evropskog parlamenta (na slici) ovde su i Savet Evrope i Evropski sud za ljudska prava. Strazbur je 1948. izabran za sedište Saveta Evrope, a 1992. za sedište Evropskog parlamenta.

U Strazburu je, kažu, hrana više od života, a vekovna gastronomska tradicija stalno se obnavlja. Tart flombe možete naći i u pekaricama, ali ako želite pravu atmosferu Alzasa poručite ga u nekoj od winstubs-a, taverni toplog i veselog ambijenta. To je tanka pečena kora (pita koja izgledom podseća na testo od pice) prekrivena slanim kremom, lukom i slaninom i koja se služi na drvenoj tabli. Jede se prstima i deli se sa prijateljima uz pivo. Šukrut je sličan podvarku: seckani kiseli kupus koji je odstajao u buradima (spomenik elzaške kuhinje). Ostala jela nađite na www.otstrasbourg.fr.

Kolač kuglof svojim oblikom poziva na deljenje i druženje

Ako je posmatrate spolja, katedrala u gotičkom stilu je najveća slikovnica srednjeg veka. Na stotine skulptura za koje se čini da su odvojene od zida u stvari pojačavaju efekat svetlosti i senke. Boja ružičastog peščenika menja se kako prolazi dan, ali i u zavisnosti od boje neba. Unutra su prozori iz 12, 13. i 14. veka, kao i astronomski sat iz renesanse sa mehanizmom iz 1842. godine. Zvezda na vrhu katedrale završena je 1439. godine i visoka je 142 metra. Sa vrha katedrale, dokle treba napraviti 332 koraka, vidi se grad i panorama čak do masiva Vogezi i Švarcvald u Nemačkoj (ulaz je pet evra).

Gradnja katedrale počela je u jedanaestom veku i trajala je dva veka
Slikao sam ulične svirače koji su pored katedrale izvodili muziku sa Balkana

Mala Francuska je napitoreskniji deo starog Strazbura u kojem su nekada ribari, proizvođači brašna i kožari živeli i radili u kućicama sagrađenim iznad vode.

Ove simpatične šarene građevine od drveta nastale su u 16. i 17. veku, a njihovi kosi krovovi nekada su pokrivali štale u kojima su zanatlije sušile kožu. Danas su ovde restorani, prodavnice suvenira i kafei koji vrve od turista. Taj kvart osim restorana i lepo uređenih lokala dodatno ulepšavaju i brojni prekriveni mostići. Obilazak grada brodom je popularan jer se može doći do mesta do kojih se ne može stići pešice.

Kućice u tipičnom stilu Alzasa mogu se videti kako u Strazburu tako i u okolnim gradovima
Roda je zaštitni znak regije Alzas

Tekst: Nenad Blagojević www.mesvoyagesfrancoserbes.rs (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz link ka www.mesvoyagesfrancoserbes.rs)

Fotografije: Nenad Blagojević, fotografija parlamenta: Christophe Hamm, Office de Tourisme de Strasbourg et sa Région

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply